Rak slepog creva je sve češći: Lekari zabrinuti - Mora se dodatno istražiti

Bolest koja se opisuje kao rak slepog creva postaje sve češća, što je zabrinulo naučnike i nateralo ih da istražuju kako bi pronašli odgovore. Ova bolest uglavnom pogađa ljude u četvrtoj i petoj deceniji života, ali i mlađe.

Rak slepog creva je stanje koje je do nedavno bilo toliko retko da većina ljudi nikada nije ni pomislila na njega.

Slepo crevo je mali, prstast izduženi organ koji se nalazi prikačen za debelo crevo. Njegova uloga u telu je i dalje predmet rasprava, ali je najpoznatiji po tome što izaziva upalu - apendicitis, bolno stanje koje često zahteva hitnu operaciju.

Manje je poznato da se u slepom crevu može razviti i rak – obično bez ikakvih znakova upozorenja.

Nova studija, objavljena u časopisu Annals of Internal Medicine, pokazala je da je broj slučajeva raka slepog creva dramatično porastao kod osoba rođenih posle 1970-ih. Zapravo, učestalost se utrostručila ili čak učetvorostručila kod mlađih generacija.

Iako su ukupni brojevi i dalje mali, brzina porasta je upečatljiva.

Još značajnije je to što se sada oko jedne trećine slučajeva javlja kod odraslih mlađih od 50 godina – što je mnogo veći procenat nego kod drugih vrsta gastrointestinalnih karcinoma.

Foto: Shutterstock

Koji su uzroci raka?

Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno šta utiče na ovakav porast, ali jedan od prvih osumnjičenih jeste dramatična promena načina života i okruženja u poslednjih nekoliko decenija.

1. Gojaznost: Stope gojaznosti su porasle od 1970-ih, a poznato je da je višak kilograma faktor rizika za mnoge vrste raka, uključujući i one koji se javljaju u sistemu za varenje.

2. Ishrana: Istovremeno, ishrana se promenila – sve više konzumiramo prerađenu hranu, slatka pića i crveno ili prerađeno meso – što je sve povezano sa povećanim rizikom od raka u drugim delovima sistema za varenje.

3. Fizička aktivnost: Ona  je takođe opala – sve više ljudi provodi sate sedeći za računarima ili ispred ekrana.

Još jedna mogućnost je da smo izloženi novim faktorima iz okoline s kojima se prethodne generacije nisu susretale.

4. Industrijalizacija proizvodnje hrane: Još jedna mogućnost je da smo izloženi novim faktorima iz okoline s kojima se prethodne generacije nisu susretale.

Široka upotreba plastike i hemikalija, kao i promene u kvalitetu vode, sve bi to moglo igrati ulogu. Međutim, dokazi za sada ostaju ograničeni i u ranoj fazi.

Foto: Shutterstock

Ono što rak slepog creva čini posebno izazovnim jeste to što ga je veoma teško otkriti. Za razliku od raka debelog creva, koji se ponekad može otkriti rano putem kolonoskopije, rak slepog creva obično prođe nezapaženo.

Koji su simptomi?

Simptomi, ako se uopšte jave, su neodređeni i lako se mogu zanemariti.

Ljudi mogu osećati blagi bol u stomaku, nadimanje ili promene u pražnjenju creva – što su uobičajene tegobe kod mnogih bezazlenih stanja.

Kao rezultat toga, većina slučajeva se otkrije tek nakon operacije zbog sumnje na upalu slepog creva – kada je često već kasno za ranu intervenciju.

Uprkos porastu broja slučajeva, ne postoji rutinski test za skrining raka slepog creva. Bolest je jednostavno previše retka da bi opravdala masovno testiranje, a slepo crevo je teško uočiti standardnim snimanjem ili endoskopijom. Zbog toga i pacijenti i lekari moraju biti posebno pažljivi.

Ako neko ima uporne ili neuobičajene bolove u stomaku, posebno ako je mlađi od 50 godina, važno je da ih ne ignoriše. Rano ispitivanje i pravovremeno lečenje mogu značajno uticati na ishod.

Razlozi za ovu promenu su složeni i verovatno uključuju kombinaciju genetike, načina života, okruženja, pa čak i promene u našoj crevnoj flori - bakterijama koje žive u našim crevima.

U poslednjih nekoliko decenija antibiotici se koriste sve češće, kako u medicini tako i u poljoprivredi. Ova široka upotreba može promeniti ravnotežu bakterija u našim crevima, što potencijalno utiče na rizik od raka.

Neka nova istraživanja sugerišu da izloženost antibioticima u ranom detinjstvu može imati dugoročne posledice po sistem za varenje, ali su potrebne dodatne studije kako bi se ova veza potvrdila.

Za sada, najbolji savet jeste da se fokusiramo na prevenciju.

Održavanje zdrave telesne težine, izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem i celovitim žitaricama, i redovna fizička aktivnost – sve su to koraci koji mogu smanjiti rizik od mnogih vrsta raka. Ne trebamo da zapostavimo činjenicu da stres itekako utiče na zdravlje te je on takođe ključan faktor preventive.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected].