Ljiljanu ujeo komarac, a onda je saznala strašnu istinu: Usledila je borba za život

Svake godine u Srbiji od hronične limfocitne leukemije (HLL) - maligne bolest krvi i koštne srži oboli oko 350 ljudi. Kako bi se proširila svest o ovoj teškoj bolesti, Udruženje LIPA održalo je izložbu na kojoj su pacijenti podelili svoje iskustvo o tome kako su saznali da boluju od onkološke bolesti i kako se danas bore i žive sa njom.

Pacijentkinja Ljiljana Veselinović otkrila je da je zbog jednog ujeda komarca saznala da ima teško oboljenje.

- Taj ujed izazvao je nešto burniju reakciju - bilo mi je neobično, nisam nikad tako reagovala na ubod bilo kog insekta. Otišla sam na analizu krvi koja je pokazala da imam povišene limfocite. Otišla sam kod hematologa koji me je pregledao i postavio dijagnozu hronične limfocitne leukemije B limfocita - započela je ona i dodala da u početku nije osećala nikakve simptome:

- Osećala sam se kao potpuno zdrava osoba. Veoma je bitno da čovek očuva psihičko zdravlje - kad počne da slabi fizičko zdravlje, neminovno je da će se to desiti i sa psihičkim. Ja imam sreću da imam porodicu koja je moja najveća podrška, ali nekad mi teško pada kada se osećam loše jer znam da su oni zabrinuti za mene.

Društvo

Crna statistika! Od raka grlića materice godišnje umre 450 žena: Batut poziva na preglede

U Srbiji godišnje 450 žena umre od raka grlića materice i zato su skrinig pregledi način da se spasu životi! Od decembra prošle godine do danas pregledano je 7.700 žena u Srbiji u akciji skrininga za rano otkrivanje raka grlića materice, rekla je direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Batut" dr Verica Jovanović.

02.05.2025

15:30

Društvo

Stigli rezultati - pandemija korone uništila imunitet nacije! Ovo su glavni simptomi na koje se Srbi masovno žale

Porast obolelih od karcinoma, ali i od kardiovaskularnih i mentalnih bolesti direktna je posledica epidemije koronavirusa, tvrdi doktor Emir Solaković, kardiovaskularni hirurg i profesor Medicinskog fakulteta u Sarajevu.

28.04.2025

11:05

Foto: Shutterstock

Kako je objasnio doc. dr Vojin Vuković iz Klinike za hematologiju iz UKC Srbije, tokom poslednje decenije došlo je do značajnog napretka u terapijama, tako da danas postoje nove opcije lečenja.

- Pojavili su se novi lekovi koji pružaju pacijentima bolji kvalitet života. Medikamenti i terapije su dostupniji nego ranije, imamo više izbora, a naravno uvek ima prostora za napredak. Imamo svu relevantnu dijagnostiku za HLL koja nam opredeljuje terapiju za lečenje, to nismo imali ranije u toj meri - naveo je dr Vuković.

Da je to tako, potvrđuje i pacijentkinja Svetlana Dingarac koja je opisala kako je izgledao njen život od kako je saznala da boluje od ove hronične bolesti.

- Dijagnozu sam dobila 2016. godine. Simptome sam imala godinu-dve ranije, jer sam imala uvećane limfne čvorove, prvo na vratu, pa na preponama, pazuhu, to je počelo da raste na sve strane. Danas pacijentima može da se ponudi više opcija lečenja, pa oni biraju koju žele, što nije tako bilo ranije. Ja sam morala da idem na hemoterapiju, posle četiri ciklusa je prekinuta jer je na meni pokazala neke negativne efekte. Posle sam se lečila jakim dozama kortikosteroida, što je meni bilo strašno iskustvo - čas mi je bilo dobro, čas loše. Bilo je trenutaka kada nisam imala snage da govorim ni hodam, a posle nekoliko nedelja bih plivala 6 km na Adi - objasnila je tok svog lečenja.

Foto: Shuterstock

Na sreću, dodaje ona, inovativnom terapijom koju je dobila njen život se preokrenuo.

- Bila sam treća na listi koja je dobila novi lek koji se pije dve godine. To je neverovatna razlika u odnosu na hemoterapiju i kortikosteroide, pa sam terapiju bolje podnela. Mnogo je važno da se stvari menjaju i što se za tako kratak period došlo do mnogo bolje terapije. Upravo zbog toga, pacijentima će ubuduće biti mnogo jednostavnije lečenje.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na [email protected].